Hrononutricija: Put ka optimalnoj težini i zdravlju kroz pravilno vreme obroka

U potrazi za savršenom linijom i zdravijim načinom života, suočavamo se sa bezbroj dijeta i metoda mršavljenja. Međutim, postoji jedan pristup koji se ne zasniva na brojanju kalorija ili strogoj restrikciji, već na poštovanju prirodnih ritmova našeg tela. Hrononutricija, kao grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane, nudi jedinstven pogled na način na koji treba da se hranimo.

Šta je hrononutricija?

Hrononutricija polazi od činjenice da svaki čovek ima jedinstven genetski zapis prema kojem se odvijaju sve fiziološke funkcije i koriste namirnice za dobijanje energije. Ova medicinska disciplina je sačinila najprecizniju kartu dnevnog ritma našeg metabolizma, određenu izlaskom sunca, podnevom, poslepodnevom, zalaskom sunca i noći.

Osnovna premisa je jednostavna: nije isto kada jedemo određenu vrstu hrane. Ako uzimamo namirnice u vreme kada naše žlezde nisu prirodno aktivne, zbunjujemo naš organizam i tražimo od njega da radi protiv svojih bioloških satova. Posledica ovakvog ponašanja je poremećaj metabolizma koji može dovesti do hroničnih bolesti i gojaznosti, kako opšte tako i parcijalne - taloženje masnih naslaga u određenim delovima tela.

Zašto je vreme obroka toliko važno?

Naš organizam je prilagođen da samo u određeno doba dana može optimalno da vari i iskoristi određene kombinacije namirnica. Ujutro se, na primer, proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i mnoge druge funkcije. Ako preskočimo doručak, umesto da se prazne masne rezerve, one se zapravo pune.

Klinički je dokazano da voće ne treba uzimati ujutru, što je suprotno uobičajenim preporukama. Idealni doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate iz žitarica, jer je naš organizam prilagođen da samo ujutro može dobro da vari i iskoristi te kombinacije.

Osnovni principi hrononutricije

Za razliku od mnogih drugih dijeta, u hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkiša i masnoća. Ne postoji brojanje kalorija niti spiskovi recepata po danima. Primenom principa ove ishrane se bez velike muke trajno gubi višak kilograma, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj režim omogućava postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta.

Ključni principi koje treba poštovati su:

• Između svakog obroka trebalo bi da prođe najmanje tri, a idealno četiri sata
• Obavezno je jesti samo određenu vrstu namirnica u određeno vreme u toku dana
• Zabranjen je unos svih pića koja sadrže veštačke zaslađivače jer i oni izazivaju povećano lučenje insulina
• Proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku (bilo da je ručak ili večera u pitanju)
• Vreme kada je kombinacija proteina i ugljenih hidrata jedino moguća, čak i poželjna, jeste jutro
• Zabranjene su sve vrste grickalica između obroka
• Slatkiši se ne smeju jesti uveče
• Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova
• Slatko mleko nije hrana koja se lako vari i hrononutricija ga u potpunosti zabranjuje
• Kiselo mleko i sir su dozvoljeni

Doručak - kraljski obrok koji pokreće metabolizam

Izostavljanje doručka je najteži mogući prekršaj u ishrani prema hrononutriciji. Samo jutarnje uzimanje namirnica aktivira masne ćelije da ispuštaju masti iz skladišta. Za doručak se ne uzimaju prosti šećeri, med, običan šećer, voće ili desert. Umesto toga, trebalo bi konzumirati masti, belančevine i sporo resorbujuće ugljene hidrate.

Primeri idealnog doručka uključuju tost sa šunkom i sirom uz kiselo mleko, jaja sa belancima i povrćem, ili čak burek uz kiselo mleko. Važno je naglasiti da se doručak ne ograničava u količini - možete jesti do sitosti, sve dok se pridržavate dozvoljenih kombinacija namirnica.

Ručak - punjenje baterija

Ručak je takozvano punjenje baterija i taj obrok ne bi trebalo preskakati. Često se dešava da se izostavljen obrok uveče nadoknadi povećanim unosom hrane. Za ručak treba uzimati belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana, i nikad ne pojesti desert odmah posle obroka.

Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka - pasulj, soja, grašak. U pogrešne kombinacije ubrajaju se mnoga ukusna jela koja se često prave: šnicla s krompirom, meso i hleb, meso i testenina, lazanje, špagete s mesom, musaka od krompira. Osobe obolele od raka debelog creva često navode da su uzimale meso s hlebom ili krompirom kao i meso u kombinaciji sa testeninama.

Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one u mesu ne idu zajedno. Testenina i slatkiši takođe nisu dobra kombinacija.

Užina - trenutak za slatkiše i voće

Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Idealno vreme za užinu je između 16 i 18 časova. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje ukoliko nam obrok nije sačinjen od ugljenih hidrata.

Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća sat vremena nakon obroka, ali samo kad je telesna težina idealna. Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja slatki glikemijski indeks i da povrće dobija osobine običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera na primer, podiže se nivo šećera u krvi, a time i nivo insulina. Povrće je idealno jesti sveže, dok drugo treba samo kratko skuvati na pari.

Večera - prelazak na racionalniji biološki model

Uveče se moramo prebaciti na racionalniji biološki model jer je to vreme kad telo prirodno skladišti mast. Već u sumrak ćelije su zamorene i "lenje", kortizon (hormon budnosti) se mnogo manje luči i počinje da se proizvodi hormon sna. Po liniji manjeg otpora, ćelije žude za brzim šećerom da bi ga što lakše i s manje napora uskladištile.

Idealna hrana za večeru je izbor lakih proteina i salate kao i povrća koji su izvor vlakana. To je vreme za unos vlakana koji će nas zasititi u toku čitave noći i polinezasićenih masnih kiselina. Masne ribe kao što su skuša, losos, som su odličan izbor za večeru. Drugi isto tako dobri izbori za večeru su grilovana piletina, ćuretina, teletina, tunjevina ili kuvana jaja (samo belanca) i mladi sir sa izborom od dve ili više svežih salata začinjenih balzamikom i hladno ceđenim uljima.

Vreme između večere i odlaska na spavanje ne treba bude kraće od dva sata da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate.

Testiranje netolerancije na hranu

Da bi hrononutritivni režim dao najbolje rezultate, preporučljivo je obaviti testiranje netolerancije na hranu. To podrazumeva precizno ispitivanje koja se namirnica može iskoristiti za stvaranje energije na ćelijskom nivou bez štetnih ostataka, a koje namirnice treba izbegavati.

Iskustva onih koji su probali hrononutriciju

Brojna iskustva ljudi koji su primenjivali hrononutriciju svedoče o njene efikasnosti. Mnogi navode da su uspeli da izgube višak kilograma bez osećaja gladovanja i prevelikog odricanja. Jedna od osoba koja je primenjivala ovaj režim ishrane navodi: "Ovo je sjajan način da se izgube kilogrami i trajno uravnoteži ishrana. Posle mora dijeta i kojekakvih tableta za mršavljenje, ovaj način ishrane mi je doneo telo kakvo sam oduvek želela, bez gladovanja i prevelikog odricanja. Naučiš da jedeš da bi živeo, a ne živiš da bi jeo."

Drugi ističu: "Rekla bih da ovo i nije dijeta, više zvuči kao pravilna kombinacija hrane." Dok treći dodaje: "Dobila sam ovu dijetu od jedne žene koja je vidno smršala zahvaljujući ovoj dijeti. Kaže da uopšte nije naporna, ne gladuješ, sve je dozvoljeno samo treba pratiti sta sa cime jedeš i u koje doba dana. Jako malo odricanja a dobri rezultati."

Hrononutricija i tretmani za uklanjanje masnih naslaga

Za one koji žube da ubrzaju proces mršavljenja ili rešire problematične delove tela, postoje i različiti tretmani kao što su anticelulit masaža, anticelulit masaže, anticelulit masažom i drugi oblici anticelulit masaži. Ovi tretmani mogu biti koristan dodatak hrononutriciji, posebno u borbi protiv celulita i lokalizovanih masnih naslaga.

U težim slučajevima, kada je potrebno radikalnije rešenje za uklanjanje masnih naslaga, postoje hirurške procedure kao što su liposukcija, lipoliza, lipotransfer i dermolipektomija. Ove procedure se koriste kada je potrebno ukloniti masne naslage koje se ne mogu eliminisati ishranom i vežbanjem. Međutim, važno je napomenuti da su ove metode invazivnije i zahtevaju oporavak, dok hrononutricija nudi prirodan i bezbedan put ka postizanju željene telesne težine.

Zaključak

Hrononutricija predstavlja revolucionaran pristup ishrani koji se ne temelji na restrikciji i brojanju kalorija, već na poštovanju prirodnih ritmova našeg tela. Ova metoda omogućava gubitak viška kilograma bez osećaja gladovanja, uz istovremeno poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja.

Kroz pravilno vreme obroka i kombinacije namirnica, hrononutricija nam pomaže da uspostavimo harmoničan odnos sa hranom i svojim telom. Bez obzira da li želite da izgubite nekoliko kilograma ili da potpuno promenite način ishrane, hrononutricija nudi održivo rešenje koje može pratiti tokom celog života.

Važno je napomenuti da, iako hrononutricija može biti veoma efikasna, preporučljivo je konsultovati se sa stručnjakom pre nego što započnete bilo kakvu promenu u ishrani, naročito ako imate postojeće zdravstvene probleme.