Moje Iskustvo Sa Operacijom Podizanja Kapaka: Konačno Rešenje

Znala sam već godinama da me, kad-tad, čeka operacija gornjih kapaka. Višak kože na njima je bio genetski, a na desnom oku i vidljiviji. Dakle, oduvek su bili spušteni, ali je s godinama to postajalo sve izraženije. Moj najbliži srodnik ima sve isto i, kako nije uradila podizanje kapaka, navikla je da stalno podiže desnu obrvu toliko da više nije ni svesna tog pokreta. Pokušava na taj način da oslobodi pogled, jer ovaj problem nije samo estetske prirode - već je i izrazito funkcionalan.

Ali, nećemo da se lažemo. Da li mi je funkcionalnost bila glavna stavka? Iskreno, možda i nije. Nos sam operisala zbog devijacije još u mladim godinama, to sam morala da rešim. Međutim, podizanje kapaka je bila potpuno druga priča. To sam htela oduvek, ali sam stalno odlagala.

Moj Primer Dugogodišnjeg Poverenja i Konačne Odluke

Kod specijaliste plastične hirurgije, dr Anice Jevremović, održavam svoje lice već dugi niz godina. Lako je reći da se gotovo ne sećam svog života pre nje. Uopšte nije bilo pitanje ko će mi raditi tu operaciju. Ne samo što imam dugogodišnje apsolutno poverenje, nego što je dr Anica Jevremović poznata po svojoj detaljnosti - gleda svaku sitnicu, ima oštro oko i izuzetno je odgovorna. Ipak, unatoč svemu, produžavala sam sa podizanjem kapaka.

Dr Anica Jevremović mi je dva puta radila niti na obrvama kako bi se oko malo otvorilo. Oba puta mi je iskreno rekla: "Niti služe da privremeno podignu obrve i nakratko će kapci delovati bolje, ali to je kratkotrajno i nedovoljno. Niti nisu zamena za operaciju podizanja kapaka." I bila je u pravu. Oči jesu izgledale bolje i otvorenije nakon niti dok je efekat trajao, ali to zapravo nije bio tretman za mene. To je bilo čisto odugovlačenje neizbežnog.

I onda je konačno odluka pala. Podizanje kapaka je zakazano za prvu polovinu januara ove godine.

Zašto Govorim Otvoreno: Moj Izbor Da Podelim

Kad sam to zakazala, po svom običaju, progovorila sam otvoreno o tome šta planiram da uradim. Moj generalni stav je da bi svima nama bilo lakše ako delimo svoja iskustva, jer ćemo na taj način čuti savete, iskustva i eventualna upozorenja. I ono što se desilo bilo je zapanjujuće. Čim sam progovorila, odjednom je progovorila i cela masa žena oko mene. Zgranula sam se kada sam shvatila koliko njih je već operisalo kapke, ali o tome ćuti.

Poštujem njihovo pravo na ćutanje, kao i moje pravo da ga ne poštujem. Nisam pristalica ćutanja. Uvek je korisno da se čuje sve iz prve ruke, da se zna šta vas tačno čeka od A do Š, ako vam je potrebno da uradite isto. I zato ću vam ispričati sve.

Proces Operacije Podizanja Kapaka: Konsultacije i Priprema

Ceo proces počinje detaljnim konsultacijama. Na uvodnom razgovoru, hirurg vas detaljno pregleda, sasluša vaše želje i objasni vam šta je sve moguće uraditi. Veoma je važno da postavite sva pitanja koja vas muče i da se osećate potpuno sigurno.

Vrlo je važno da odgovorim na tri najčešća pitanja koja ljudi postavljaju:

1. Anestezija: Operacija podizanja kapaka se sada izvodi u lokalnoj anesteziji. Mogu da se popiju i neki lekovi koji vas opuste i omoguće da budete ošamućeni. Oni plašljiviji, kojima nije dovoljno što neće osetiti ništa, već ne žele ni da znaju da se nešto dešava, mogu da izaberu analgosedaciju. To zahteva doplatu za anesteziologa, ali se ničega ne sećate.
2. Cena: Cena operacije gornjih kapaka je uglavnom prilično ujednačena. Donji kapci su obično nešto skuplji. Konkretna cena zavisi od situacije koju imate i izbora anestezije. Hirurg mora da vas vidi na pregledu da bi dao preciznu ponudu. Neki dodatno naplaćuju konsultacije, a neki tu cenu uračunavaju u ukupnu sumu. Vaše je da sve to unapred pitate.
3. Bol: Odgovor je jasan - ni jedne sekunde ne boli ništa. Ni na operaciji, ni posle nje. Oporavak je malo dosadan zbog otekline i flastera, ali bez ikakvih bolnih senzacija. Ovo važi i za skidanje konaca - ta procedura je potpuno bezbolna.

Sam zahvat podizanja kapaka traje manje od sat vremena, nakon čega možete otići kući.

Oporavak Nakon Podizanja Kapaka: Dan po Dan

Kući sam otišla odmah posle intervencije. Imala sam deblje flastere koji su delovali impozantno i davali osećaj kao da nosim kačket - morala sam da podižem glavu da bih videla širi horizont. Ti prvi flasteri se skidaju već nakon 24 sata. Doktor ih je natopila nečim i začas ih skinula, bez ikakvog čupkanja ili neprijatnosti.

Nove, tanke flastere sam nosila još narednih 6 dana. Čim su postavljeni, obukla sam svetlije naočare za sunce i izgledala sam toliko prihvatljivo da sam se kući vratila gradskim prevozom, čak malo i prošetala. Niko me nije gledao čudno. Bila sam manje natekla od proseka, jer otečenost zavisi i od tehnike hirurga i od samog organizma.

Već nakon 2-3 dana, našminkala sam ceo deo lica osim očiju i krenula da obavljam svoje aktivnosti. Nakon 7 dana skinuti su konci, a već nakon 10 dana mogla sam da nosim punu šminku, uključujući i ajlajner. To je bio neverovatan osećaj - mogu ponovo da nosim šminku kako želim, a da je ne sakrivam ispod spuštene kože.

Šta Se Može Očekivati Dugoročno Nakon Podizanjem Kapaka

Ono na šta bih posebno htela da ukažem su stvari koje me drugi često pitaju, a na koje sada, nekoliko meseci nakon podizanja kapaka, mogu da dam potpuniji odgovor.

Modrice su bile minimalne. Naravno, postoje sečići i ožiljak mora da postoji - on se vremenom beli i postaje sve nevidljiviji. Kod žena koje su operaciju radile pre par godina, čak i kada se zagledate, ništa se ne vidi. Što se mene tiče, baš me briga za te male, neprimetne crtice koje lako prekrijem šminkom. Spuštene kapke nisam mogla da sakrijem nikako, dok ožiljak od podizanja kapaka učinim nevidljivim za čas.

Nova koža neće da poraste, ali sila gravitacije tokom godina i dalje nastavlja da vuče lice na dole. Padaju obrazi, obrve, sve… Kome je stalo do toga, može da razmatra dodatne procedure. Većini ljudi koji pristupe podizanju kapaka, jedna operacija je dovoljna i retko kome je potrebna druga.

Zašto Sam Odugovlačila i Zašto To Više Ne Činim

Da, pitam se zašto sam kilavila i nisam ovo uradila ranije, kad sam već znala kakva mi je genetika i da nema drugog rešenja. Zašto sam se "glupirala" sa nitima, tehnikama šminkanja i slično? Odgovor je, naravno, strah.

Jeste, posle bitke su svi generali, pa i ja. Sada kad znam ovo što znam, smešno mi je što sam se plašila bola, koga nema. Plašila sam se da je oporavak spor i da ću dugo izgledati kao izubijani vanzemaljac, da neću moći da radim… Jedino se nisam plašila kako će da ispadne.

Taj deo je bio neobičan. Na dan operacije, za razliku od vađenja krvi ili odlaska zubaru, nisam osećala onu uobičajenu nervozu, hladne ruke koje drhte. Verujem da ovo važi zbog mog apsolutnog poverenja u dr Anicu Jevremović. Ni jedne sekunde se nisam pitala hoće li biti dobro. Ja sam to jednostavno znala. I to je osećaj koji treba da imate pored svog hirurga ako se odlučite za podizanje kapaka ili bilo šta drugo. To tražite, to pronađite, i sve će biti u savršenom redu.

Nakon podizanja kapaka, osećam se oslobođeno, samopouzdanije i konačno mogu da kažem - ovo je bio moj izbor koji sam trebala da napravim mnogo ranije.