Realnost Pravničke Struke u Srbiji: Između Želje i Egzistencije

Diploma pravnog fakulteta dugo se smatrala ulaznicom u svet stabilnosti, prestiža i sigurne egzistencije. Međutim, realnost sa kojom se suočavaju brojni diplomirani pravnici u Srbiji je često surova i daleka od te idealizovane slike. Razgovori na forumima, anonimna iskustva i svakodnevne borbe otkrivaju složenu situaciju prezasićenog tržišta, niskih plata i teških početaka. Ovaj tekst nastoji da sistematizuje glavne izazove, dileme i, u nekim slučajevima, tragične odluke sa kojima se pravnički kadar suočava.

Tržište Rada: Previše Pravnika, Premalo Prilika

Jedan od korenih problema je hiperprodukcija pravnika. Državni fakulteti godišnje upišu oko 1300 brucoša, a brojni privatni fakulteti dodatno povećavaju taj broj. Kao što jedan sagovornik primećuje: "odnos ponude i potražnje za kuvarima i majstorima je velika... s druge strane pravni godišnje upiše oko 2000 ljudi... opcije za zaposlenje su nikakve za tu količinu ljudi". Ovaj nesrazmer direktno utiče na vrednost rada. Kada je ponuda radne snage toliko velika, poslodavci mogu da nameću uslove, a plate stagniraju ili padaju.

Pregledom oglasa za posao, često se vidi da se od 200-300 oglasa, jedva pet ili šest odnosi na pravnike. Konkurencija je ogromna, a prilike su ograničene na nekoliko ključnih sektora: državnu upravu, sudstvo, advokaturu i privatne firme. U svakom od njih postoje specifični problemi.

Plate: Surova Ekonomija Preživljavanja

Rasprave o platama pravnika su možda najdepresivniji deo cele priče. Iskustva variraju, ali opšti konsenzus je da su početne plate ponižavajuće niske.

• Pripravnici i početnici: Plate se često kreću od 30.000 do 45.000 dinara. Jedna koleginica sa iskustvom navodi: "radila sam četiri meseca u struci za 30k u ns i dala otkaz jer nisam naravno mogla pokriti troškove". Drugi pripravnik kod javnog izvršitelja u Beogradu prima 38.000 plus prevoz, osećajući se "zarobljeno".
• Državni sektor: Plate u državnim organima, pravosudju i pravobranilaštvima nisu mnogo bolje. Iako postoje koeficijenti i teorija napredovanja, realnost je drugačija. Jedan savetnik sa 8 godina staža u državnom organu kaže: "radim za malo više od 60k osnovne plate". U sudovima su plate nešto bolje, počev od oko 65.000 za saradnike, ali napredovanje je sporo i često uslovljeno faktorima koji nisu uvek vezani za rad.
• Notari i Javni Izvršitelji: Ove profesije su posebno ozloglašene po lošim uslovima rada za zaposlene pravnike. Ponude od 35.000 do 50.000 dinara za puno radno vreme, prekovremeni rad i rad vikendom su česte. Kao što jedna koleginica ističe, radi se pod strogim nadzorom, često pod kamerama, sa ogromnom količinom stresa i odgovornosti. "Za tu platu rade svi tamo osim pomoćnika", primećuje ona.
• Privreda i Korporacije: Ovo je sektor gde se mogu naći bolje plate, ali zahteva specifično iskustvo, znanje jezika i često pravosudni ispit. Ipak, i tu početne plate mogu biti niske, a očekivanja visoka. "U privredi je nezgodno raditi zbog toga što očekuju da podjednako dobro znaš apsolutno svaku oblast prava", kaže iskusnija koleginica.

Upoređivanje sa drugim zanimanjima je bolno. Kao što neko primeti, "plate kuvara na Zlatiboru su oko 120.000 uz plaćen prevoz, hranu, naravno, a neretko i smeštaj". Ovo dovodi do gorakog zaključka da se višegodišnje školovanje i napor često ne isplate na finansijskom planu.

Pravosudni Ispit: Ulaznica u... Šta Zapravo?

Pravosudni ispit se posmatra kao sveti gral, neophodan uslov za bilo kakav napredak. Međutim, i tu postoje velike dileme i razočarenja.

Sa jedne strane, bez njega su mogućnosti drasticno ograničene. Kao što se navodi: "diplomirani pravnik bez pravosudnog će uskoro postati kao pravnik prvi stepen visokog obrazovanja - prevaziđena kategorija". Poslodavac će pre zaposliti nekoga sa položenim ispitom za istu platu.

Sa druge strane, činjenica da posedovanje pravosudnog ispita ne garantuje dobru platu ili kvalitetan posao dovodi do ozbiljnih summji. Mnoge firme, posebno veće, radije angažuju spoljne advokatske kancelarije po potrebi, nego drže skupe pravnike sa pravosudnim u svom stalnom sastavu. "Pravosudni ti je bespotreban ako nećeš u advokaturu ili imaš vezu za sud", konstatuje jedan sagovornik.

Dodatno, sam proces pripreme i polaganja je izuzetno naporan, skup i dugotrajan, što ga čini visoko rizičnom investicijom za mlade ljude koji već jedva sastavljaju kraj s krajem.

Advokatura: San ili Noćna Mora?

Samostalna advokatura se čini kao krunski cilj i put do slobode i većih prihoda. Međutim, realnost za početnike je vrlo teška.

Ulazak u advokaturu zahteva značajna finansijska sredstva: pripravnički staž (koji je često neplaćen ili slabo plaćen), naknadu za polaganje pravosudnog, advokatski ispit, upisninu u komoru (oko 4.000 evra), obezbeđenje prostora, paušal i novac za život dok se ne stekne klijentela. Kao što neko računa: "dakle ako startuješ krajnje skromno potrebno ti je 10.000 evra min".

Čak i kada se sve to prevaziđe, glavni izazov je pronalaženje klijenata i konkurencija. "U Beogradu svega 5.300 advokata u spisku", primećuje jedan korisnik. Tržište je prezasićeno, a klijenti često traže jeftina rešenja ili se obraćaju agencijama. Mladi advokati bez porodične kancelarije ili jakih veza teško se probijaju. "Za mene je izgleda profesija pravnika luksuz koji ne mogu da priuštim", zaključuje jedna koleginica koja je odustala.

Tehnički Pregledi, Notari, Izvršitelji: "Poslovi za Preživljavanje"

Ovi poslovi su postali simbol degradacije struke. Iako donose "parče hleba onima koji nemaju zaleđinu", opisani su kao zatupljujući, stresni i ponižavajući.

Rad na tehničkom pregledu podrazumeva obavljanje niza administrativnih poslova koji nemaju veze sa pravom: rad na kasi, zakazivanje, slanje mejlova, vođenje evidencije, čak i "spremanje pazara". Pored toga, radna vremena su duga, često uključuju rad subotom, a odgovornost je velika. "Zamislite situaciju da radite kao saradnik u sudu a uz to radite i posao zapisničara i referenta u pisarnici - e tako je na tehnickom pregledu", opisuje jedna koleginica.

Slična je situacija kod notara i izvršitelja, gde se radi pod pritiskom, za male pare, a atmosfera može biti toksična. "Notari i izvršitelji su veliki krivci za degradiranje struke da svoje kolege plaćaju manje nego radnike na trafikama", navodi se u raspravi.

Veza ili Znanje? Tužna Dilema

Jedna od najčešće pominjanih tema je uloga veze i poznanstva u pronalasku dobrog posla, posebno u javnom sektoru i sudstvu.

Za volontiranje u sudu možda i ne treba debela veza, ali za prelazak u radni odnos nakon pripravničkog - gotovo uvek jeste potrebna. "Za radni odnos u sudu treba veza itekako... kakvi konkursi i bakrači", ističu iskusniji. Ista logika važi i za druge državne organe. Ovo stvara osećaj bespomoćnosti i nepravde kod onih koji su se oslanjali isključivo na svoje znanje i trud.

Kao što jedna korisnica konstatuje: "najbolji pravnici u Srbiji uglavnom se baš i ne razumeju u pravo ali završavaju stvari", aludirajući upravo na značaj mreže poznanstava i "dovršavanja posla" na druge načine.

Odustajanje od Struke i Prekvalifikacija: IT kao Spasenje?

Otpor prema ovako turobnoj realnosti ogleda se u sve češćem razmišljanju o napuštanju struke i prekvalifikaciji. IT sektor se najčešće pominje kao zemlja obećana.

"U međuvremenu sam našla solidan posao van struke u ns, planiram da iskoristim svaki trenutak slobodnog vremena za prekvalifikaciju", kaže jedna diplomirana pravnica. Mnogi njeni kolege krenuli su da grade karijere u marketingu, HR-u ili IT-u.

Debata je žestoka. Pristalice prekvalifikacije ističu da će "kao osrednji u IT sektoru imati daleko veće šanse za nalaženje posla i veću zaradu u odnosu na nekog osrednjeg u pravu". Skeptici, međutim, upozoravaju da ni IT nije raj na zemlji, da zahteva specifičan način razmišljanja i da je i tamo konkurencija velika. "Fax traje 4 godine i niko ne završi za manje od 5, 5.5 godina... ko se nije snašao sa pravima, neće se snaći ni u drugoj profesiji", tvrdi jedan korisnik, iako drugi osporavaju ovakve generalizacije.

Zaključak: Šta Dalje?

Situacija pravnika u Srbiji je kompleksna i teška. Ona je proizvod više faktora: prezasićenog tržišta uzrokovanog neplaniranom produkcijom fakulteta, degradacije mnogih pravničkih poslova na administrativne zadatke, slabih zaštita radnika u privatnom sektoru (posebno kod notara i izvršitelja) i sveprisutnog uticaja veza u javnom sektoru.

Za mlade pravnike koji ulaze u ovaj svet, put je izuzetno izazovan. Opcije su im ograničene: borba za oskudna mesta u državnoj službi, prihvatanje ponižavajućih uslova kod notara ili u tehničkim pregledima, rizikovanje velikih ulaganja u neizvesnu advokaturu ili pak, sve češće, razmišljanje o potpunom preokretu karijere.

I pored svih mračnih boja, postoje i svetli primeri. Pojedinci uspevaju da se izbore, nađu dobro plaćene pozicije u stranim kompanijama, izgrade uspešnu advokatsku praksu ili napreduju u sudstvu. Ključ, kako ističu neki, leži u sticanju dodatnih veština (jezici, specijalizovane oblasti), upornosti, networking-u i, nažalost, često dobroj dozi sreće.

Kao što jedan od sagovornika sažima: "sve je u percepciji... možeš da se super snađeš za malo para... možeš i da udaraš glavom o zid i da trošiš brdo para misleći da ne može bolje". U ovoj borbi za