Genetika, način života i idealna građa: Šta zaista utiče na naš izgled?

Večita debata o tome šta više utiče na naš fizički izgled - genetika ili način života - dobija sve veći značaj u društvu opsednutom fizičkim savršenstvom. Da li su naše karakteristike unapred određene DNK koji smo nasledili, ili pak sve možemo promeniti kroz ishranu i fizičku aktivnost?

Genetika vs. životni stil

Mnogi tvrde da je genetika odlučujući faktor u određivanju našeg izgleda. "Ako genetski imaš predispoziciju da budeš punija i takva si od detinjstva, vrlo teško možeš biti vitka. Možda možeš, ali da ti je ceo život jedna striktna dijeta i naporno vežbanje", primećuje jedna sagovornica.

Međutim, postoji i suprotan stav: "Loše životne navike te uvek stignu. Napornim radom i trudom možeš mnogo postići i protiv svoje genetike i predispozicija. Ljudi masovno posle 40-te, kad vide šta su uradili od sebe, promene skroz svoje loše navike."

Ekstremi nisu rešenje

Diskusija se često svodi na ekstreme - od onih koji se potpuno prepuštaju genetskoj predispoziciji do onih koji iscrpljuju svoje telo preteranim režimima. "Ideš u krajnosti - ako ti genetski imaš predispoziciju da si punija i takva si od detinjstva, vrlo teško možeš biti vitka. Ali znam i devojku koja je nenormalno mršava i izgleda bolesno."

Istovremeno, neki ističu da su moderacija i balans ključni: "Ono što se meni pokazalo u praksi kao najbolji recept za održavanje nekog ok izgleda je definitivno umerenost. Imam trideset godina i već skoro deset godina unazad imam istu kilažu. Jedem kad sam gladna, pušim, pijem vikendom, idem ponekad u teretanu, nekad radim vežbice kod kuće."

Idealna građa - postoji li uopšte?

Pitanje idealne građe i proporcija jedan je od najkontroverznijih aspekata ove teme. U diskusijama se spominju različiti tipovi građe - "peščani sat", "kruška", "jabuka" - svaka sa svojim karakteristikama i izazovima.

"Problem je što bi neki ljudi da od širih kukova naprave kukove Kejt Moss. Nije ovde reč o tome, nego o činjenici da svako može da bude zgodan, ne iste građe. A i zašto bismo bili?" postavlja se retoričko pitanje.

Međutim, postoji i suprotan stav: "Savršeno je zdrava i može pojesti za sedam osoba, nego su joj svi u porodici takvi. Sve je živo probala, med, upute za gojenje na zdrav način - ništa. Kakva je, takva je."

Mit o univerzalnom idealu

Naučnici tvrde da samo 2% populacije može izgledati kao neki od poznatih ideala lepote. Međutim, ova brojka dovodi u pitanje sam koncept univerzalnog ideala.

"Zašto bi svi trebali da budu kao ona? Zar ne postoji ni jedna druga lepa građa? Meksikanci su poznati po jakim, začinjenim jelima, nikad čula da se oni zdravo hrane u globalu. Ako je neko jače građe, ne znači da je debeo", ističe jedan diskutant.

Uticaj stresa i psiholoških faktora

Stres ima značajan uticaj na izgled, što mnogi previde u potrazi za fizičkim savršenstvom. "Genetika igra 90%, a i način života. Stres dosta utiče na izgled, dosta."

Ova činjenica dovodi do zaključka da je celovit pristup zdravlju ključan: "Treba biti stalno aktivan, psihički i fizički, truditi se da održiš dobro raspoloženje i da te ne pojedu svakodnevni problemi. Sve ostalo su sitnice. I najbitnije je, naravno, uživati u životu."

Transformacija tela kroz godine

Mnogi primećuju kako se njihov odnos prema sopstvenom telu menja sa godinama: "Ja sam kruska. Kako ovo inteligentno zvuči! I gojim se ravnomerno - grudi, ruke, sve. A kad mršavim, prvo stomak i noge."

Ova iskustva ukazuju na to da prihvatanje sopstvenog tela i njegovih promena može biti ključno za psihički mir: "Ja imam trideset godina i već skoro deset godina unazad imam istu kilažu. Lice, sve, samo menjam boju kose."

Zaključak: Individualnost kao ključ

Kroz sve ove diskusije provlači se jedna jasna poruka - ne postoji univerzalni ideal. "Strašno je glupo raspravljati o idealnom s obzirom da ideal ne postoji. Svaka žena je idealna onakva kakva jeste."

Ipak, kao što neko primeti: "Polemise se na svakoj temi, pa tako i na ovoj, jer svako ima drugačiji ukus i stav o idealnom." Možda je upravo u toj različitosti lepota - u mogućnosti da svako pronađe svoj put ka zdravlju i samopouzdanju, bez obzira na genetske predispozicije ili društvene standarde.

Konačno, možda je najbolje rezimirati jednom jednostavnom misli: "Nije bitno samo da se čuveno zdravo hrani, jer ljudi pod 'zdravo' podrazumevaju svašta. Bitno je šta jedeš i koje vežbe radiš." Na kraju krajeva, balans i umerenost izgledaju kao jedini ispravan put - ni genetska determinisanost, ni fanatično odricanje, već svest o sopstvenom telu i njegovim potrebama.